Now Playing Tracks

Daljina

Daljina.. malo je reći da mrzim tu reč, mrzim tu veliku razdaljinu, jednostavno ne volim silne kilometre koji me dele od nečega što volim.
Uopšte mi nije gotivno da budem daleko od nečega što mi najviše nedostaje, jednom rečju prezirem daljinu.
Mrzim tu silu što me odvaja od njega, tu Božiju volju da moramo biti toliko prokleto razdvojeni. Večito se pitam šta sam ja zgrešila kada moram da trpim da budem razdvojena od njega, da ne mogu da ga vidim i zagrlim kada god poželim. Koliko god ti kilometri žele da nas odvoje, otrgnu jedno od drugog mi  ne dozvoljavamo to, mi čuvamo našu vezu.

jos jedan moj tekst

Cutim, sedim na nesoj klupici i gledam u daljinu, 
vetar mi mrsi kosu,  svi ti prolaznici kao da prolaze mimo mog sveta, 
nista ne osetim, samo poneku suzu koja mi kaplje niz lice.
a cujem samo stari gratski sat kako kuca, vec je ponoc, a ja tako sedim i prisecam se uspomena, tih divnih lepih trenutaka provedenih sa tobom, vec satima i nista mi nije vazno.
Negde u daljini cujem da neko   glasno  vice: „Jovana,  Jovana okreni se, koliko me vec cekas, malo sam zakasnio.„
Tog trena se okrecem i vidim da nema nikoga nigde, i tada shvatam da sam sama na ulici u kasno doba noci, svi su otisli, svi osim mene i mojih uspomena, to je bilo sao prividjanje, ili pak zelja da se ti od nekud pojavis i pravis mi drustvo. Medjutim mozda previse trazim, ko zna.

To Tumblr, Love Pixel Union